Prvi koji je progovorio o padu ‘letećeg tanjira’ u oblasti Asteka u Novom Meksiku, koji se dogodio 25.03.1948., bio je ufolog Frenk Skali, izazvavši veliku senzaciju svojom knjigom ‘Iza letećih izvora’ (Behind The Flying saucers). Skali je svoju knjigu napisao zahvaljujući pomoći dvojice ljudi koje pominje u istoj, a to su: Poslovni čovek Sajlas M.Njutn i naučnik, stručnjak za geomagnetizam, Dr. Leo A.Gebauer. Međutim, poznati ufolozi Vilijem Štajnman i Džerom Klark smatraju da kompletnu listu ljudi koji su Skaliju stavili na raspolaganje svoje znanje, čini zapravo 7-8 naučnika od kojih je jedan i sam učestvovao na raščišćavanju ostataka, proučavanju unutrašnjosti srušene letelice i leševa pronađenih humanoida.
Zahvaljujući Štajnmanovoj knjizi ‘Pad NLO-a iznad Acteka’ (The UFO Crash At Aztec) imamo još čitav niz dokumentovanih dokaza o istom događaju. Tu je naprimer, jedan teleks poslat iz Vojnog generalštaba pomoćniku šefa Vrhovnog generalštaba u Vašingtonu. Teleks je poslat iz Kemp Hejla i sadržavao je opis letelice i operacije uklanjanja ostataka. Jedna kopija ovog teleksa poslata je i specijalnom generalštabu za kontrašpijunažu, a koji se nalazio u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi Poup u Severnoj Karolini. Tekst je bio sledeći:
‘Leteći objekat, nepoznatog porekla, pronađen u blizini Asteka (Novi Meksiko); letelica je prečnika oko 100 stopa (30 metara). U unutrašnjosti pronađeno 16 tela visine oko 4 stope (1.20 metara), ogromnih glava. Spoljni oklop letelice je od metala, tankog kao stranica nekog časopisa, ali tako tvrdog da je probijanje uobičajenim alatom bilo nemoguće. Posed iznajmljen od vlasnika kako bi se olakšalo raščišćavanje i prebacivanje letelice u bazu.’
Hajde da vidimo kako se sve odvijalo. Tog 25.marta 1948. tri različite radarske stanice raspoređene na strategijskom položaju jugozapad SAD-a, primetile su prisustvo NLO-a koji se nepravilno kretao, kao da je imao izvesnih problema. Jedna od ovih radarskih stanica, veoma velika i moderna, bila je smeštena na vrhu jedne od planoina u oblasti ‘četiri ugla’ (four corners – oblast gde se dodiruju Juta, Arizona, Novi Meksiko i Kolorado). Kasnije je ustanovljeno da su radarski talasi te stanice na neki čudan način oštetili sistem pokretanja ove diskoidne letelice i na taj način prouzrokovali gubitak kontrole i kasniji pad letelice. Pokušano je uspostavljanje komunikacije sa letećim objektom, međutim bez uspeha. Smesta je upozorena Komanda vazduhoplovne odbrane (Air Defence Comand – ADC), tako da su lokalne jedinice bile stavljene u stanje pripravnosti. U isto vreme, direktor te radarske stanice poslao je šifrovanu telegrafsku poruku generalu Džordžu S. Maršalu (istom onom iz čuvenog ‘Maršalovog plana’ za pomoć posleratnoj Evropi), koji je u to vreme bio državni sekretar. Sadržaj poruke je govorio o tome kako je uočen NLO koji će se, izgleda, svakog trenutka srušiti u oblasti ‘četiri ugla’. Maršal je smesta sazvao sastvank sa Većem šefova Generalštaba, Savetom za državnu bezbednost i predsednikom lično. Svi okupljeni su bili u stalno radiofonskom kontaktu sa već pomenutom radarskom stanicom.
Zatim, Maršal naređuje ADC-u i njenim već pripravnim vojnim letelicama da ne preduzimaju nikakvu akciju do njegove sledeće naredbe. Potom, stupa u kontak sa direktorom MJ-12. Putem trigonometrije, iz radarskih stanica je proračunato mesto pada, u okolini Asteka. Informacija je odmah javlejna generalu Maršalu, a on je tada izdao naređenje da u tom pravcu helikopterom odleti grupa za uviđaje, iz Kemp Hejla.
Kroz nekoliko sati, iz vojnog helikoptera je lokalizovano mesto pada. Letelica je bila prečnika 30 metara i sa središnjeg dela se uzdizalo nešto nalik na kupolu. Mesto pada činila je jedna stenovita zaravan. Oficir koji je komandovao operacijom, javio je u bazu Kemp Hejl: ‘Ispod sebe vidimo srušeni leteći tanjir, na oko 12 milja od Asteka’.
izvor:conopljanews.net
